Odmrznite novinarku, pa da uzme izjavu

23.8.2016.

IMG_3814Popodne poslednjeg dana Danube Fun Festa provele smo ispijajući kafu sa glavnim organizatorom i razgovarale o njegovoj inspiraciji i motivaciji da napravi ovakav događaj. Šta nam je rekao, nećemo biti sebični, podelićemo sa vama uskoro. On je nastavio da obavlja svoje festivalske obaveze, mi da ispunjavamo naše festivalsko slobodno vreme fotkanjem kraj lepih pejzaža, s obzirom da za sunčanje nije bilo dovoljno stepeni.

I taman kad smo završile večeru, stigla mi je poruka od Ivana Morarevića iz Turističkog informacionog centra da uzmemo pre toga dogovoreni intervju. Informacije smo pokupile bez uključenog diktafona, uz hladan nes u kafiću pored Dunava. Saznale smo da je Donji Milanovac bio centar igara bez granica u bivšoj Jugoslaviji. Da mamut, koji je sada simbol grada, potiče baš iz tog perioda i da je služio da devojka sedi IMG_3821na njemu i skuplja balone. I koja više sakupi, njen tim pobeđuje.

„Mi smo ovde kao jedna velika Fejsbuk grupa“, komentarisao je naše zapažanje da je sve tu na dohvat ruke, naviku meštana da hodaju po sred ulice, iako trotoara ima, a da to ne izazove neke incidente, bezbrižnost roditelja, jer mogu da puste decu da se igraju i to da mogu da ih nađu, maltene kao u nekim povećim žmurkama, čini mi se.

„Čuli smo da imate u blizini neki lep vidikovac“, radoznalo smo konstatovale.

„Da, ali ne radi ulaz u nacionalni park nedeljom.“

Predupredio je naše razočaranje.

„Međutim, imate sreću. Sutra dolaze ovi iz Srbije za mlade, organizovana grupa, pa ćete moći sa njima, ako ima mesta.“

IMG_3824„Ajde Kiki, radimo prvu“

Vremena je ostalo tek toliko da se spremimo i vratimo na mesto gde se i prve večeri održao koncert, na samom šetalištu. Ulaz je bio slobodan za sve posetiocie. Mnogi od njih došli su porodično i gubili malo strpljenje, s obzirom da je koncert počeo nekih 20-ak minuta pre ponoći. Pre toga je nastupala zaječarska grupa VIS i dodeljene su nagrade najboljim sportistima, sa turnira održanog prethodnih dana.

„Ajde Kiki, radimo prvu“, viknula je žena pored mene, iz prvih redova.

Avgustovska noć hladila je dlanove. Brži ritmovi ili nečija ruka za ples uz balade ih je grejala. Stari hitovi koje zna većina, nove pesme s poslednjeg albuma čije smo reči učili zajedno. U prvim redovima klinci koji nit’ su znali reči starih, nit’ novih…a neki koji još uvek nisu znali reči generalno, virili su ispod ćebenceta.

„Je l’ ste se smrzle?“, pitao je Kiki kad smo ga iza bine sačekale posle nastupa.

„Ja jesam malo. Ali vredelo je“, ne mogah da slažem. Pre samo minut sam izjavila „Odmrznite novinarku, pa da uzme izjavu“.

I jeste vredelo. Verujem da je ma koliko se ko smrzao te večeri, imao bar jedan topao predeo oko srca. Požurile smo da se zagrejemo i naspavamo, u nadi da će ujutru biti mesta da odemo do nacionalnog parka.

Autor: Petra Nešić

Izvor: superradio.rs

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *