Gde je u Srbiji neverovatnih 7 stepeni u sred avgusta?

danube fest 2016

Danijela Veselinović sa svojim instrumentom Foto: Super radio

 

10.8.2016.

„Znači svakog dana u pola 6 odavde imamo bus za Niš?“, pitale smo vozača nakon šest sati provedenih u mini busu.

„Ne svakog dana, samo radnim. Ja sam vama to rekao kad ste tražile povratne“, odgovorio nam vozač, koji je usput psovao nespretne vozače drugih prevoznih sredstava i onog ko im dozvolu dade.

Rekao nam da smo nesposbne da se snađemo u prostoru. Ovo za satnicu nije čak ni njucnuo, promumolio, prošaputao, smandrljao, a kamo li rekao. S obzirom da je to jedina direktna linija na relaciji Niš-Donji Milanovac, a poslednje veče festivala je u subotu…uzdaćemo se u vlastiti šarm, pomoć organizatora i vlašku magiju da nađemo prenoćište u nedelju i da nam preskoče pare i za peronsku kartu.

Organizatori su nas sačekali vrlo ljubazno, pomogli oko kofera i usmerili ka našem smeštaju. To da naša ispala s kartama nije najveća, shvatile smo kada smo čule da su neki krenuli ka Gornjem Milanovcu, i skoro završili tamo. Prve večeri je uz otvaranje festivala, proslavljena i gradska slava. Ulaz je bio slobodan za sve posetioce, koji su najpre uživali u dečjim glasovima hora „Dunavske devojčice“. Danijela Veselinović započela je svoj nastup među klincima u publici, koji su najviše skakali i đuskali uz njene pesme. Prvi put sam čula „Under the sea“ u izvođenju duvačkog orkestra. A konstataciju kako je sve opušteno, skoro pa da možemo reći familijarno, potvrdila nam je i organizatorka prepričavajući događaje s prošlogodišnjeg nastupa Marije Šerifović, koja nije htela da izađe na scenu dok ne dođe obezbeđenje po nju.

„Ma kakvo obezbeđenje? Pa ovo ti je Milanovac“, komentarisala je ovaj zahtev naša sagovornica, dok smo išli ka Rajkovoj

Rajkova pećina Foto: Super radio

Rajkova pećina
Foto: Super radio

pećini, 2.5km od Majdanpeka. Umesto vruće kafe, očne kapke nam je podizao hladan vazduh ove pećina temeperature od 7 °C. Uz legende o hajduku Rajku, po kome je pećina i dobila ime, naš kustos nas je vodio kroz najdužu pećinu na ovim prostorima. Iznad nas stalaktiti i stalagmiti, ispod nas Rajkova rečica, oko nas mini januar. Legenda kaže i da je tu u pećini sakriveno blago. Da nisam pošla u mini suknji, možda bih se i odlučila na jedan istraživački pohod, ali sam bila i više nego zadovoljna hladnom, pitkom vodom iz pomenute rečice i nekim višim temperaturama pri izlazu.

Dobro je da nas je do Lepenskog vira delilo više od pola sata vožnje, inače bi to bio jedan veliki toplotni udar za moj organizam. Kada smo ušli u nalazište vazduh je bio tako topao, da sam u jednom trenutku stavila naočare za sunce, kako bih mogla normalno da razgledam. To su bili neki uslovi stvoreni za ostake ove kulture, kako bi se održale u stanju u kome su nađene. Sa druge strane stakla bledo su nas gledala ribolika božanstva. Prisećali smo se lekcija iz istorije, nivoa iz osnovne škole. Više od 2000 godina zaštićeni šumom i rekom, Lepenci su se održali na tim prostorima. Bili su visoki, imali zdrave zube, što se po kosturima da videti. I životni vek im je za to vreme bio veoma dug, 30-35 godina.

I dok bi po nekim parametrima Lepenaca ja verovatno trebalo već da se zbabošem, eventualno ispraćam decu i muža u lov i ribolov, evo uveliko gledam kako se na plaži obavljaju poslednje pripreme za večerašnju žurku kraj Dunava. Ne bi bilo loše proslaviti ovaj 21. vek.

Autor: Petra Nešić

Izvor: Superradio.rs

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *